Srpski književni glasnik
414 Српски Књижевни ГлАСНИК. много да се каже, а не каже се обично ништа; коју хоће свако да каже, а редовно не зна шта хоће с њом да каже; о којој се најзад толико пише и која се толико коментарише да човек не зна на чему је. Сумњам да тој речи треба толико тумача: нешто ново, што се разликује од оног што је непосредно пре тога било — и ништа више. Него, силом замјршени значај те речи добро је дошао Сецесији, да прикрије некако замршеност и непоузданост њених тежња. Јер сецдесијонистички правац нема управо одређене мете или прецизних тежња. Старо не ваља, треба донети ново, треба нешто мењати, —- то би била дегиниција новог правца; али како деФиницИЈја није јасна ca негацијом, није ни правац јасан, јер нови уметници нису сасвим на чисто, шта не ваља на старом, и шта и како треба мењати. Тако еваки ради на своју руку, и, наравно, претеривање и карикатура ликују. Развој идеја уметности иште новине и освеживања ; али тиме се још не вели да треба старо безобзирце рушити и обарати. А међутим нови уметници чине то хотимично и са задовољством, јер у свачему, где год могу, не. траже друго, већ директно противно досадашњему; баш као да и нема златне сродине. Док реакција тражи, да се антички кипови и богиње огрну стидљиво покривачем, прекрилиле су зидове по сецијонистичким изложбама тако зване актету дије, баш као да смо у анатомском институту. Досад су га на језику у свакој прилици. Тако је у Немачкој у почетку 18. века дошла у моду реч „дајаи“. За ту се реч везао тако широк круг представа, да еу лиреке песме читаве једне генерације (од 1700—1730) прозвали Сајаше Тачк, који су назив задржале у повееници књижевности. Али та се реч толико употребљавала и злоупотребљавала, да су најзад чак и једну врету кромпира кретили : galante Капо ет. Пре речи дааи владале су речи gpolifiseh и Кимбе У друштвеном говору и т. д. — Данас су уз „модерно“ особито омиљени изрази „нервозан“, „декаденција“, „симболистички“ и др., међу осталима на првом месту „сецесијонистички“,
3 Велику грају у уметничком свету изазвао је лане протест бечких севеучилишних проФесора против КПте-ове слике „ФилосоФија“, коју је министарство просвете наручило за бечку „аулу“ у свеучилишту. Многи сликари устали су против проФесора, бедећи их да су реакцијонари и присталице познате Јеж Негге (што је баш онда 6740 на