Srpski književni glasnik

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД. 475

тешко је човечјем уму и оку, пуноме предрасуда и утисака спољних, чисто изрећи, да ли је ово или оно више мање природно. И — и ту је чвор. Сваки за се каже да му је природа узор и учитељ, а сваки другоме пребацује да се не држи природе. И тако долазе и пролазе једни за другима, живе и раде у уверењу да су се посветили природи, ма да их други уверавају да им је највећа мана: неприродност. Школа се ређа за школом, сваки верује у своје, и ми, позни потомци, видимо да је са уметничким делима исто што и са књижевнима: Пише се гомилама; пролазно, неприродно пропада, а остаје само оно што. је верно узето из живота, из срца и душе човечје, остаје чисто, прекаљено, истинито и осећано вековима. Тако остају вечно и уметници, у које је природа улила свој дух, којима је осећај држао у руци кичицу и длето ; остало је створио тренут, а тренут и прогутао.

Са вековима, који су протицали до данашњег, мењале су се и уметничке школе до данашње, до „Сецесије“.“ Шта је главна тежња сецесијонистичке школе“ Тражи оно исто што су и друге пре ње, што у опће уметност тражи, природу. С лозинком „Времену уметност, а уметности слободу“ почела је Сецесија да крчи себи нут на пољу уметности, а све тежње и читав правац слила је у реч „модерно“, која је за кратко време постала евакидашњом у употреби данашњих људи.“ То је та реч, с којом хоће све, или бар

1 Сецесија, лат. весео, значи сеоба, исељавање. Они, који су правац етворили и овим га именом крстили, хтели су тиме да кажу како излазе, селе се, из старе школе. За неколико година, откад је тај правац настао, написана је о њему читава литература. У новинама и У засебним књигама хвалили су га и кудили. А писало се свашта. Сећам се, на пример, једног подлиска у Резеег Г0уд4-у: „Рубене и Сецесија“, где се писац чак Рубенса усудио да уброји у сецесијонисте. —

У Немаца су познати бечки критичари Негтаппи Ваћу и Мах Витскћата много писали о Сецесији.

2 Свако доба има, баш као и еваки човек, своје омиљене речи и изразе, које оеобито радо употребљава, често и тамо где им није место. Забавно је пратити ту владу појединих речи. Редовно су то страни изрази, којима је појам врло широк, а ћуд нараштаја, који га употребљава, рашири га још већма, т. ј. елевим га раеплини, имајући