Srpski književni glasnik

Cpncgu КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

[0 2] о

— Још боље, не треба му свећа, рече Гранде подругљиво. Ова необична благост, ова горка веселост, падаше у очи госпођи Гранде, која погледа евога мужа врло пажљиво. Гранде узе шешир, рукавице, и рече:

— Ја одох мало до трга, да се нађем е Кришовљевима.

— Евгенија, код твога оца зацело нису чиста посла.

Доиста, како је био навикао да мало спава, Гранде је половину својих ноћи употребљавао на претходне рачуне, који су давали његовим погледима, његовим опаскама, његовим плановима њихову необичну тачност и обезбеђивали им онај стални успех, који је задивљавао Сомирце. Свака је људска моћ смеша стрпљења и времена. Моћни људи хоће и бде. Живот тврдице то вам је стално упражњавање људске снаге, стављене у службу личности. Оно се ослања свега на два осећаја: на саможивост и корист; али како је корист у неку руку чврста и мудра саможивост, непрекидно сведочанство стварне надмоћности, саможивост и корист јесу два дела једне исте целине, себичности. Отуда долази можда она огромна радозналост коју побуђују тврдице вешто изнете на позорницу. Сваки од нас има нечега заједничкога са овим личностима, које додирују све људске осећаје, усредеређујући их у себи. Где је човек без жеље, и каква ће се друштвена жеља остварити без новаца Код Грандеа доиста нису била чиста посла, како рече његова жена. Код њега, као и код свих тврдица, осећала се стална потреба да надмудрује друге људе, да им законито добије њихове „талире“. Улити поштовање ближњему, не значи ли то 0сведочити своју моћ, давати себи вечито право за презирање оних који, сувише слаби, мирно допуштају да буду прождрани 7 Ох! ко је добро разумео јагње, које мирно лежи пред ногама Господа, најдирљивије знамење свих жртава земаљских, знамење њихове будућности, једном речи патњу и слабост То јагње тврдица оставља да се угоји, затвара га, коље, пече, једе и презире. Храну тврдице чине новац и презирање.