Srpski književni glasnik

ЕВГЕНИЈА ГРАНДЕ. 89

Преко ноћ, мисли Грандеове беху узеле други ток; отуда његова благост. Он беше смислио једно лукаветво да изигра Парижане, да их савија, ломи, крши, да их вуче тамо амо, да им натера зној, пробуди наде, изазове бледило; да се игра с њима, он, некадашњи качар, из своје сиве дворнице, пењући се уз црвоточне степенице своје куће у Сомиру. Он је мислио о своме синовцу. Хтео је да спасе част свога мртвога брата, а да то не стане ни једне паре ни његовога синовца ни њега. Своју тотовину имао је да уложи за три године; остало му је било само да управља својим добрима; требало је, дакле, нове хране његовом злобном усталаштву, и он је нађе у банкротству свога брата. Не осећајући ништа у својим шакама што би могао гњечити, он хтеде стуцати Парижане у корисг Шарлову, и показати се одличан брат без икаквих жртава. Част породична имала је тако мало удела у његовом плану, да његову добру вољу треба сравнити се потребом коју осећају коцкари да виде добро одиграну партију у којој немају никаква удела. Кришовљеви му беху за то потребни, и он не хтеде ићи к њима, но беше решио да их позове к себи и да још исто вече отпочне комедију, чији план беше смишљен, како би му се сутрадан цела варош дивила, а да га то не стане ни паре.

ТУ

Кад јој отац оде, Евгенија је била сва срећна што је отворено могла мислити о евоме предрагом рођаку, показати му без страха своје дубоко сажаљење, једно од оних узвишених осећања којима се жене одликују, једино које оне хоће да испоље, једино у коме им је човек уступио првенство, а оне му зато ипак не замерају. Три четири пута пришла је Евгенија вратима да ослушкује дисање свога рођака; да се увери да ли спава, да ли се пробудио; а кад је устао, млеко, каља, јаја, воће, тањири, чаша, све што је требало за доручак, све је то било предмет њене пажње. Она чило устрча уз старе степенице, да чује шта јој рођак ради. Облачи ли се 7 Плаче ли још 7 Она приђе вратима.