Srpski književni glasnik

90 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

— Рођаче!

— Рођако 2

— Хоћете ли да доручкујете у дворници или у својој соби 7

— Где ви хоћете.

— Како стег

— Драга рођако, стид ме је признати, али сам гладан.

Овај разговор кроз врата беше за Евгенију читава епизода из романа. ,

— Знате шта“ донећемо вам да доручкујсте у вашој соби; да се отац не би љутио.

Она сиђе у кујну лако као птица.

— Нанона, иди распреми његову собу.

Ове степенице, уз које се тако често пела, низ које је тако често силазила, на којима је одјекивала и најмања лупа, ниду се више Евгенији чиниле тако трошне; некако су јој биле светле, говориле су, беху младе као она, младе као њена љубав којој су служиле. Најзад њена мати, њена добра и попустљива мати, подаде се ћудима њене љубави, и, кад Шарлова соба би распремљена, оне обе одоше да праве друштво несрећноме младићу: није ли хришћанско милосрђе налагало да га теше7 Ове жене пронашле су у вери приличан број ситних соФизама, да оправдају у својим очима. своје понашање.

Шарл Гранде би, дакле, предмет најусрдније и најнежније пажње. Његово уцвељено срце живо осети сласт овог нежног пријатељства, ове изредне наклоности, коју су ове две душе, вечито уздржљиве, умеле развити кад су се за тренутак осетиле елободне у области патње у којој су проводиле свој век. Као роћака, Евгенија узе слагати рубље, ствари за тоалету које њен рођак беше донео, и могаше се на тенани дивити свакој непотребној ситници, сребрним и златним стварчицама које су јој долазиле под руку и које је дуго држала, тобоже да их разгледа.

Шарла је дубоко тронула племенита пажња коју су му указивале његова стрина и његова сестра од стрица; он је довољно познавао париско друштво и знао да би, у