Srpski književni glasnik

О Српском ЈЕЗИКУ. ' 111

цало на начин, на који су се груписали носиоци оних промена, које чине садржину специјалних црта наших дијалеката. Свестрана и исцрпна испитавања у овоме смислу сада су још немогућа, јер поред тога што је и сама Фактичка страна наших дијалеката недовољно испитана, одређивање погодаба, под којима су се они развили, наишло би на несавладљиве тешкоће.

Данашњи српски језик представља резултат измена, које су се извршиле у епоси, која је претходила данашњој: на просторији, којом је он расут: од пограничних дијалеката према Бугарској до кајкавеких према Горици, Крањској и Штајерској. Разлике и сличности између њих, као што нас и најелементарније искуство учи, нису свуда једнаке. Између удаљенијих места разлика је више, сличности пак у њих нису тако очигледне. Али то још не значи, да геограФски положај стоји увек у правој сразмери са језичким еличностима и разликама; он се уопште не сме узети — као што се ипак понекипут чини — за апсолутно мерило при груписању дијалеката. Јер идеалне континуалности у дијалеката нема. Увек се мањи или већи број дијалеката по унутрашњој конструкцији тако слаже, да према дијалектима, који се по геограФскоме моменту на њих настављају, чине целину. То слагање, разуме се, није случајно. Оно показује да су представници даних дијалеката морали живети заједничким друштвеним животом, јер се иначе не би могло разумети, како су се у њих јавиле заједничке црте. На овај се начин изолује из масе становништва једап део, који и образује овакву целину. У осталом да се она образује довољна је и сама тешња веза између етановништва једнога краја, јер се промене у језику, од којих ово све и зависи, јављају у појединаца, одакле се брзо преносе и на све оне

1 Зашто се пак јављају те промене — питање је, које нас се овде не тиче. Главно је, да таквих промена има, о чему се еваки може уверити. Свакоме су наиме позната одступања у језику чланова једне породице од друге; по говору их можемо и не видећи их распознати. Кад би једну такву групу људи оставили да се елободно, али потпуно осамљено, развија, нема еумње, да би се те разлике још увећале. Ово, само увећано и појачано, предетавља нам и дијалекат.