Srpski književni glasnik

О Српском ЈЕЗИКУ. 113

принципеке стране уопште, да старији дијалекти живе поред оних, који су се из њих развили, — али већ горње разлагање јаено сведочи да у оваквом случају имамо посла са простом мешавином двају дијалеката, тако да им горњи назив најмање приличи. Овакви се дијалекти јављају особито на граници сродних језика, на пр. у нас на граници ерпеко-бугарској и словеначко-српекој. У њих је главно решити, који језик лежи у основи тој мешавини, јер груписати само црте заједничке и једном и другом језику још ништа не значи. Разуме се, да поред тога овде има и других исто тако важних питања, на пр. када се дијалекат, који лежи у основи горњој мешавини, оделио од осталих и потпао под утицај другога дијалекта и сл. Према овоме овакви говори представљају просто пограничне дијалекте, те их тако треба и називати.

Како према овоме стоји српски (или хрватски) језик Да ли се његови дијалекти могу свести на један или не7 Ако оставимо за сада оне дијалекте, који се находе на крајњим границама српскога народа, остају нам дијалекти, који се обично називају српским и хрватским, а које је са језичке стране ипак боље називати штокавеким и чакавским, јер су називи „српски“ и „хрватски“ већ политичко-национални. Особито је нетачан у овоме смислу назив хрватски језик, јер језик, којим данас говоре они што се Хрватима зову, није исти свугде, већ представља два различна дијалекта (чакавски и погранични кајкавеки) јако измешана са трећим (штокавеским). Што се пак хрватскога књижевнога. језика тиче, то о њему — као што је познато — као засебноме језику и говора бити не може.

Старо је уверење да се сви српеки дијалекти своде у две главне групе — штокавску и чакавеку. Ово је тачно и према данашњој науци, која се не сме више задовољавати само констатовањем тога Факта, већ мора одредити и њихове даље и дубље одношаје: како те две групе стоје једна према другој. То те питање, на које се различно одговарало и одговара.