Srpski književni glasnik

114 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

Миклошић, писац упоредне граматике словенских језика, мислио је да су то два заиста блиска али засебна језика. Делом он тога није доказао, јер у реду граматика засебних словенских језика не налазимо српске и хрватске, већ српеко-хрватску. Вук, Даничић и Јагић, прва двојица не у прво време својега рада, проповедали су јединство српско-хрватскога језика, основано у последње двојице на проучавању прошлости тих дијалеката. Али пре неколико година покушао је Решетар да одужи Миклошића српској науци, да покаже, да се заиста српски и хрватски језик не могу свести на један. Он се позива на језичка и историјска сведочанства, која по његову мишљењу говоре против њихова јединства. Нас се овде тичу само језички докази, те ћемо се само на њима и задржати. Које су то, дакле, црте, којима се чакавски (хрватски) дијалекат тако одликује од штокавекогад

Чакавски“ су се дијалекти данас сачували још на острвима Јадранскога Мора до полуострва Стонскога рта (УађМопсећо), у Истри и у понеком селу око Задра, Шибеника и Сплета. 'Гамо где на острвима имамо штокаваца, то су обично досељеници са далматинске обале, која је данас већим делом штокавска. У некадашњој ужој (цивилној) Хрватској (од Драве до Купе) са хрват. Крајином чакавци допиру на

7 Познато је да je назив „чакавски“ дошао од заменице чо, која

се у чакавекоме дијалекту употребљава м. што (етаријега чњто). Али не треба мислити, да ова црта представља апеолутно мерило при одређивању границе између тих дијалеката, јер се она не употребљава у чакавским дијалектима једино у таквом облику. У многим од њих у горње одречне заменице находимо ништа. Значи, дакле, да су се некада у овим дијалектима употребљавале обе заменице и ча и што (чБ и что), па се употреба заменице што ограничава у њима на оне случајеве, где је заменица одречна, То исто можемо претпоставити и за штокавеке дијалекте, т. ј. и.у њима су се могле некад употребљавати обе заменичке Форме чв и чрто, па Форма чвто-што на свима местима истиснула ч, из употребе. Лепу нам паралелу овоме појаву пружа сет. еловенски језик. И у њему се употребљава увек чрето, али се у неколико случаЈева находи и ничв-же; значи, да је и овде Форма чљвто заменила свуда ФОрму MD CM незнатних остатака, по којима се види, да му је била позната и краћа заменичка Форма. И ако ча према овоме не чини апсолутнога. мерила за те дијалекте, ипак оно у друштву са још неким дјезичким цртама чини њихово главно обележје, те се горњи назив иоже и даље задржати за практичку употребу.