Srpski književni glasnik

О Српском Језику. 115

север до водомеђе: Ришњак—БВелика Капела између Купе и Јадранског Мора. Чакаваци у хрват. Крајини заузимају северо-западну страну њену. Некада их је овде било много више, као што се то види по пиокајкављеним. и иоштокављеним. чакавцима, којих има на југу и северу (Крајине). Према. овоме јасно је, да је кајкавштина с једне стране са севера и северо-запада, штокавштина се друге — истока, југо-истока и југа потискивала стари чакавски дијалекат, те се он данас свео на доста незнатну територију. Док није било оваквога померања горњих говора, чакавски се дијалекат пружао Далмацијом од Неретве, на север Хрватском заузимајући слив реке Купе и једним делом западне Босне у оно време, када је део Босне припадао (старој) Хрватској. Ако издвојимо из језичких црта чакавскога и штокавеког дијалекта све оно што им је заједничко, затим оне црте, које су им у историјскоме животу њихову биле познате или које се на једнаке могу свести, остају свега две црте за које се на први поглед може рећи да их деле, да нам дају права да о њима мислимо онако како је Миклошић мислио. То је чакавско ј м. штокавскога 5 и а м. штокавскога е од старога д после меких сугласника. Али овакав значај може се дати овим пртама само на први поглед, јер дубље проучавање њихово показује, да се ј чакавеко може свести на штокавско 5; а 2 м. е губи своју вредност због тога, што се оно развило у чакавекоме дијалетку већ после онога времена када се он оделио од штокавекога,“ те дакле и ове две особине потврђују могућност јединетва чакавских и штокавеких дијалеката.“ Али сем

3 Српски основни дијалекти добили су из заједнице чакавекоштокавске, као што показују српске речи сачуване у латинским и грчким изворима ТХ—Х в. и поербљена туђа имена места, назалне во-

кале А и љ. Према томе њихов даљи развитак и припада засебноме животу тих дијалеката.

4 Да је тачна теорија Миклошићева, морало би се овоме про'тивно доказати: да се чакавеко ј није могло развити из штокавекога ђ, већ да је заједничко еловенско 4 из којега се и развило штокавеко ђ) у чакавекоме прешло право у ј. Тада би се наишло на ову тешкоћу: још у заједничко-еловепекоме језику, у време цепања тога језика на дијалекте, није се у њему задржало (ај као група гласова 44), већ је био звук д измењен под утицајем потоњега ј. Да је то тако види се