Srpski književni glasnik

194 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

и остале српске земље. Јер је она за време Немањићске државе већином састављала део Бугарске. Отуда се и може објаснити, Зашто је утицај бугарскога језика у тим дијалектима тако јак.

Српски језик од словеначкога деле кајкавски дијалекти („кајкавеки“ долази од заменице кај која се у њима употребљава м. замен. што), којих према томе има у Истри западној а особито северној Хрватској (исп. горе.) Овај дијалекат продире и у источну, а особито средњу и јужну Хрватеку. Противно дијалектима источне Србије, овде је српски језик утицао на један од словеначких дијалеката, тако да словенски граматичари добро чине када га, при разгледању судбине свога језика, броје међу словеначке дијалекте. Оно што је српско представља наносни слој, који није тешко одвојити од онога што је основно, а што се слаже са другим словеначким дијалектима посредно или непоередно.

Све ове дијалекатске групе поремећене су или на границама евојим пограничним, емешаним говорима, напр. у хрват. Крајини, у нас у Гружи итд., или колонизацијом у новије време — тога има особито много у источној и јужној Србији, у Бачкој — Буњевци, у Славоноји — Ускоци итд. Али и поред све заплетености у међусобним односима наших дијалеката, и поред све непотпуности у познавању њихову није тешко констатовати померање њихово на целој просторији српске земље са истока на запад или северо-запад, што, нема сумње, зависи од историјских прилика њених у минулим временима.“

А БЕЛИЋ.

8 За овај преглед наших дијалеката употребљени су радови о њима: Вука, Даничића, Јагића, Милићевића, Решетара, Миласа, Кушара, Броза, Милчетића, Неманића, Шурмина, Рожића, Леекина, Штрохала, Облака, Мазинга, Новаковића, Броха, Будмана, Маретића, Хирта и др.