Srpski književni glasnik

СТАРИ СЛОВЕНСКИ ПОГРЕБ. (2).

У старим индијским химнама Ригведе непознато je спаљивање живих удовица се упокојеним мужем. Али пошто се овај обичај налазио код Трачана, Словена итд., то се Цимер домишља да је ипак овај обичај могао постојати у старо време и код неких индијских племена, па се у средњем веку и до екора вршио с најужаснијом конзеквенцом са евима обудовелим женама. Овоме се мишљењу ни једном речи не противи ни Шредер.!

Трачанеко племе 'Траузи држало се многоженества. Кад се дете роди јадиковали су што ће се мучити, а кад им неко умре, у шали су га испраћали, јер ће на оном свету срећно проживети. Они су најмилију жену клали на гробу упокојеног јој мужа, и онда је с њим Заједно сахранили. Часност ове жене сви би хвалили, а остале његове жене оплакивале би тешку судбину понижавања.!"

Почем покојник и на оном евету исти живот проводи, као и на земљи, разуме се, да му треба жена за уживање, слуге да слушају, хртови и соколови за лов итд., зато сва ова поворка, као и ствари и оружје, треба одмах с њиме да се крене.

Учени Арапип Ал-Масуди, по евојој природној наклоности, првом половином десетог века обишао је велики део тада позната сва три континента. Описао је разне своје доживљаје, шта је видео, шта је дознао по писменим споменицама, а шта по предању. Код њега има бележака и о Србима, али из њих не можемо поуздано да докучимо:

16 Dr. 1, у. Бећгоедег, Indiens Literatur und Kultur, 41.

1 Stein, Herodots Geschichten, II, 2.