Srpski književni glasnik

СТАРИ Словенски ПОГРЕБ. 197

на њу положили покојника у хаљинама, које је највише за живота. носио, са њим су метнули сабљу, копље, тоболац и стрелу. Онда, на истој ломачи, поред мртваца спалише по два сокола, хрта, живог оседланог коња и највернијег слугу. По том у пламен бацише медвеђе и рисове нокте, неки део непријатељског плена и напослетку три жива заробљена немачка ритера. Пошто је све сагорело, скупише прах од мрца и разних створова е њим спаљених, па закопаше на стави реке Вилне и Вилије.

Срби још и дан данас жртвују уз покојника живе кокоши (одн. петлове или пилиће), за што ћемо примере навести, а већ знамо да је ова перутина и у старом руском погребном ритуалу била важан саставни део.

Ако у мало времена двојица умру из једне куће у Срба, негде се држи да ће и трећи умрети, јер га прва двојица зову! Да то не би било ево шта. раде:

Кад мртваца спусте у гроб, и почну затрпавати земљом, онда баце у гроб живо пиле, те и њега, као замену за трећега мртваца, затрпају.

Неки опет, још док је мртвац код куће, мећу пиле или кокош у сандук, покрију покровом, те тако пиле или кокошка. буде заједно с мртвацем у оно време кад севећеник чита опело; по том се обоје поклопи капком и укопа (Крајина).23 -

Оволико г. Милићевић, а мени су познати слични случајеви од Дрине па до Власине и Тимока, дакле обичај иде кроза сву Србију.

Госпођа Љубица Петровићка, учитељица, својим је очима. гледала како је у лесковачком селу Рударима једна баба привезала мртвацу жива петла на груди, и заједно их сахранили.

У целом масуричком срезу и варошици Сурдулици, како ми је причао г. Младен Николић, кад двоје умре у

> Helbn, Kulturpflanzen und Напзауете, 521—529,

23 М. Ђ. Милићевић, Живот Срба сељака, 338. ЕтнограФски зборник, књига 1.