Srpski književni glasnik

128 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

једној кући, па да не би и треће за њима пошло, а то по народном веровању природно наступа, онда чим мртваца спусте у гроб неко ће од Фамилије или пријатеља живом пилету откинути главу и убацити је у гроб поред ковчега, а труп баце подаље од гроба, где иструхне, јер нико неће да узме. Кад нема пилета узму и маторке, петла или кокошку свеједно. По могућетву гледају да је црно, а ако нема онда не бирају, тек у сваком случају мора да буде из куће одакле је покојник.

Баба Мара, Тасе Павловића из Дубоне, толико је пута видела, како у том смедеревеком селу кољу петла кад у кући умре. двоје, па да не би и треће. Неки кољу код куће, па главу ућушну у ковчег, а неки кољу на гробу, па главу баце у раку. Труп баце куд било на страну. Обично бирају петла црна перја.

У истом случају у Крупњу одееку кокошци главу, завију је у чисто платно и туре у ковчег поред мртваца, а труп баце.

У овим примерима, што ћу сад навести, обичаји су прилично измењени, али им је смер истоветан. Неке су разлике у месту где ће петла закопати.

У Планиници, кад у једној години умре двоје у истој породици, онда кад понесу у гробље другог мртваца, узму са собом и једног петла, па кад мртваца сахране, између гробова обојице ископају једну широку рупу, и ту затрпају жива петла. Пошто то рачунају као трећег мртваца (замену за човека) из куће, они и петлу више главе побију кретачу. |

Г. Милан Матић, учитељ, сећа се, кад су у кући Вуксазна. Недељковића из Александровца — онда Кожетина за изнесеним мртвацем из куће одмах закопали жива петлића под праг кућни, и док је још жив био клином му главу размрекали.

У Сарајеву,“ ако би у брзо умрло двоје у једној кући, закољу други, трећи или четврти дан иза емрти што год,

% Лилек, Вјереке старине из Босне и Херцеговине. Гласник бос. музеја. УТ, 194.