Srpski književni glasnik

ОНЕ ТИ.

1. ,

Међ' женама младим, прекраена и чиста, На овоме свету теби нема равне:

Као алем камен твоја звезда блиста,

И пред њоме друге звездице су тавне!

Мио ми је живот, слатки су ми часи, Док те нежно могу пригрлит' на груди, Али шта ће бити, кад се све угаси,

Кад не могне ништа радост да пробуди !

К'о месец и сунце без небеског свода, Као пусти човек без ума и слова, Као без таласа и без риба вода,

К'0 несити тигар, гладан а без лова, К'о туга без суза које горко лије, Тако ће ми бити, кад те земља скрије.

П.

() љубави, реци, у коме си крају Нашла твоје златне и евилене власи 7 А. румена ружа, је л' расла у рају, Што ти тако лепо обрашчиће краси 7

Своје бисер зубе и усташца мала Узела си можда из језера жива;