Srpski književni glasnik

50 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

сова, Подримља, где удараху о Арнауте. После неколико година, могло се чинити да Срби не могу тражити Срба преко јужне границе слободне кнежевине.

Међутим се зло упутило и са Србима на северу Саве и Дунава. 1867 године беше еклопљена знаменита нагодба између Беча и Угарске, која Угарекој са Хрватском даде слободу, каку није имала већ три и по века. Круна “'светога Стевана поста према Бечу потпуно своја. Угарска сад могаше слободно уређивати своје послове. Она их према Хрватској и Славонији уреди засебном нагодбом, остављајући овима пространу самосталност. Али унутрашњи угарски послови буду тако уређени, да је Маџарима дано не — првенство, не ни старешинство, него права господарска власт над осталим народима. За политички принцип беше узета грађанска слобода и једнакост, па су у то име укидане све повластице или нарочите уредбе појединих крајева, сталежа или народа. Тако буде укинута Војничка Граница у Банату (доцније ће се тако исто укинути у Хрватској и Славонији), и заведе се етање какво и по осталој земљи. А од црквено-народних повластица српских много буде окрњено и уједначено према општим државним уредбама. Све то беше у ствари политички пееудо-либералисам који прикриваше вољу да над угарским народима господаре Маџари место Беча. Они сад поновише оно што су радили 1848, само у блажем облику. Не признајући сем своје никаке друге народности у Угарској, они почеше радити, и раде на томе све до сад, да Србима одузму једно по једно народно право, једну по једну националну белегу, да их просто на просто помаџаре. Отуд се разви борба, која, на разним пољима и разним оружјем, непрестано траје. У тој су борби Маџари извојевали мало етварних добитака, али Срби су претрпели много великих штета.

Тако је било у ужој Угарској, а у Хрватској према Србима. влада нарочита политика коју неки хрватски политичари испредоше заједно с Бечом и е папским Римом.

У својим дотадашњим огледима противу православља у Срба Рим се могао уверити да у томе не успева највише