Srpski književni glasnik

~

ПРЕГЛЕД НАЦИОНАЛНО-ПОЛИТИЧКОГ ЖИВОТА, 2

зато што ови ту веру сматрају као своју народну. Зато се с те стране поче на Српство гледати као на окорелога грешника и противника. Тако су римеки представници свуда потпомагали друге народности противу српске: немачку, талијанску, маџарску; а кад се Хрватска и Славонија ослободише превласти туђинске, Рим приљуби католичке Хрвате, прикупљајући све католике по тим земљама у то коло. То је лакше било, што су у Срба после смрти кнеза Михаила, слабљењем чистога националнога покрета, опет почели добивати маха погледи који су српску народност везивали с православном вером. Тада православни Срби опет отуђују католичке Сремце, Славонце и тако даље, а Хрвати их привлаче к себи. У томе им помаже сем црквеног још један туђ утицај; тај је долазио из Беча.

Кад је Аустрија догађајима 1859—60, 1866 и 1870 године уклоњена из Италије и из Немачке, окренула се Балкану. Она је и пре тога огледала да се по њему пружи. Раније векове да оставимо на страну, напоменућемо њен утицај на Србију у време Александра Карађорђевића, а било је више њених покушаја да то исто постигне и у Црној Гори. Али како је увек била везана приликама талијанским и немачким, па и угарским, није могла више снаге заложити у том правцу. То се промени после 1870, и у ње се јавља намера да оствари једну природну тежњу своје територије: да испуни празан простор у углу између њене угарско-хрватске и хрватско-далматинске границе. Како јој је пак српски покрет шездесетих година био показао да Срби неће свесно пристати да је у томе помажу, место њих истичу се српска најближа браћа, Хрвати, да они монархији отворе пут на суседно полуострво. А. како се мислило да ће свему томе Срби бити противни, почеше се они потискивати и у Хрватској и Славонији и у Далмацији, а истицати се Хрвати; нарочито се пак радило да се сви католици огласе као Хрвати и да се упуте тако, како ће Бечу бити згодно.

Непосредни предмет бечких жеља беху Босна и Херцеговина, земље које су највише биле ошапљене аустро-у-