Srpski književni glasnik

58 Српски КљиЖжеЕВНИ ГЛАСНИК.

гареком границом. А прилике у њима беху врло подесне за туђе наснове. Становништво беше друштвеним и вереким раздорима. разједињено. Између хришћана и муслима опет зијаше пропаст, а између католика и православних слабо беше заједнице. Мутне воде беше дакле доста. Требало је само створити или сачекати згоду, да се у тамошње послове умеша Беч. Та се прилика јави кад народу додија рђава управа турска и њени зулуми, те скочи на оружје.

Устанак поче 1875 године у Херцеговини, па поче избијати местимице и у Босни. Али он брзо узе тако јасну српску белегу на себе, да се Аустро-Угарска са својим намерама не смеде показати. Сем тога, устаници постигоше и лепих војничких успеха. Турци их не могаху ни савладати ни умирити, те се опет јавност српска усталаса, и буњаше се све више, тако да се напослетку чинило као да се вратило одушевљење из кнез-Михаилова времена. Поче се тражити да Србија и Црна Гора уђу у рат за ослобођење браће, а није се ни сумњало о њихову војничком успеху, јер се ематрало да је Отоманска не само политички трула него и војнички слаба.

Прилике међународне не беху за то повољне, а српска дипломатија слабо што беше урадила да злу доскочи. Споразума не беше ни се Бугарима, ни с Власима, ни е Грцима, ни с Арнаутима. Ни ерпеко становништво преко границе не беше спремно да дочека ослободилачку војску. Муслими српски и Арнаути и Османлије дочекаће је подједнако непријатељски. Хришћани ће листом прихватити оружје само у већем делу Херцеговине и на горњем Лиму, а иначе ће само појединци ускакати у борачке редове, док ће остали гледати на њих, са симпатијама али мирно. Па ипак владе попустише и објавише рат.

Стварност показа да су ерпеске државице изазвале на борбу војничку силу првога реда; а још војничка њихна опрема. застајаше и квалитативно иза квантитативно Heсразмернога. противника. Па опет, кад се стане писати историја тадашњега ратовања, наћи ће се не само да је црногореко ратовање у зетској долини и у Херцеговини над-