Srpski književni glasnik

40 СРпски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

вине), па можда и Грка. Срби пак нити би могли прегорети Скопље у ком се Душан прогласио за цара и Прилеп Краљевића Марка, нити би могли бити без пута ка Беломе Мору; а држећи моравеску долину до више Ниша, увек би имали згоде да се пруже до скопске Црне Горе, а одатле на Вардар па све низ ту реку. Овако је добићем Ниша и троугла између Куршумлије, Врања и Пирота Србима опет пробијен пут између Арбанаса и Бугара и отворена веза с браћом даље на југ. То беше ресултат на првоме месту целокупне старе историје тих крајева која се није могла избрисати десетогодишњим радом бугарекога јексархата; али то је био и ресултат скоро проливене српске крви по том бојишту и уједно прегауће кнеза Милана и његове дипломатије.

Том је приликом источна граница Србијина повукла источну националу српеку према Бугарима преко Шоплука, давши Пирот Србима, а Белограчик, Трн и Брезник Бугарима. Тако је од онога граничнога појаса, између чистога српскога и чистога бугарекога народа, југозападни део припао Србима, као што им је у почетку века (1801—1813 и 1833) припао и северозападни део с Кнежевцем (Гургусовцем) и Зајечаром. Бугари добише много већи источни део.

Тако се прилично проширише границе Србијине. Проширене су нешто мало и црногорске, колико према Херцеговини толико према Старој Србији и у Зети. Свега је тада ослобођено од Оеманлија око 15.000 квадратних километара српске отаџбине. Још је знатније што су тада 'Топлица, Пуста Река, Јабланица, које припадоше Србији, и неки крајеви који припадоше Црној Гори повраћени од Арнаута. Други, којима је од њих претила погибао да их освоје као и горње, беху том приликом тако исто спасени од њих.

Али берлински мир одузима Србима у крајевима Дрини на запад много од онога што им је било дано на Сан-СтеФану. Црној Гори он остави само део свега земљишта које јој је тамо одређено. У Берлину се са својим захтевима јавила Аустро-Угарска, која се за време рата била повукла, пошто се постарала да Србијина војска не прелази и не