Srpski književni glasnik

42 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

Тим је наш народ и према Турекој много изгубио и снага му је тим према њој умањена, и ако је еултанова царевина после рата и мира, губитком Босне, Херцеговине и крајева придружених Србији и Црној Гори, изгубила значај који је за Србе пре имала. Свакојако 1878 године Отоманска је била веома сузбијена. И не само то него је од тада свакоме јасно било да је добивена главна српска битка с њом, и да нам она не може више много еметати да опет будемо оно што емо били пре косовекога Видова дана. Србија беше стекла независност, била је проширена лепом земљишном тековином, па се сматрало да те промене на боље треба и видно обележити. Примеј и подстак даде суседна Румунија, која се прогласи краљевином, те и Србија, и ако доста мања од ње, објави своју краљевину 22 Фебруара 1882 године.

То је поступно постало знатним чиниоцем поноса серпскога, у земљи и у целом народу. Краљевско достојанство биће сталан узрок да се с већим поуздањем гледа у будућност Србијину и у могућност да она испуни оно што јој намењују народне жеље. Али, треба знати да је краљевина постала и тежак венац на глави Србијиној. Од Србије са тим именом много се очекује, много се захтева: врло често све оно што се види у других старих или великих краљевина. Заборавља се да је она мала и млада, па је с нестрпљењем коре и замерају јој, кад она не испуни све што се с разних страна пожели.

VI.

До устанка, рата и мира 1875—1878 године отоманска је власт господарила већином неслободне српске земље; после рата то је првенство прешло, окупацијом Босне и Херцеговине, на Аустро-Угарску. А за српску је будућност била само штета што је народнога противника унапред осуђенога на пропаст сменила јака модерна велика сила.

Још је абзбуршкој монархији повећана превласт над Србима“ тиме што је она сад обухватила обе српске државе, и једну и другу са северне и са западне стране. Тим је