Srpski književni glasnik

46 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

= —----

чувало и на освешћавању и повраћању у крило српско о нога света који се одвојио из српске заједнице. Томе су на путу биле многобројне еметње и противности, не само са стране бугарске, него и са више других. Од отоманских власти и портине политике, које се никако нису могле помирити с помишљу и Фактом да у султановој царевини има још Срба, тих вековних изазивача њених брига и несрећа, с највећом је муком за једну по једну област иштчупавано признање српскога националнога бића. Јеладским и Фанареким Грцима, који еложно одржавају стање створено повластицама цариградске патријархије у кориет грчку, није лако избити из главе старе предрасуде, те да више не сматрају као делове велике грчке отаџбине све земље подвласне васељенском патријарху, и уверити их да Срби који остају уз васељенску цркву имају права на неговање својих народних особина. Па ипак се несумњиво успело да се у многим крајевима по Маћедонији обнове старе или ухвате нове везе, да се пробуди успавани дух и свест, а у другима да се припреми победа српска. А што се није и више успело криве су колико несталност једних а недораслост других чинилаца који о томе раде, толико необавештеност образованих редова у краљевини о тамошњим приликама. Томе треба врло често додати и спољашње, туђинске, утицаје, који раде противу Српства и у тим крајевима као и у другим.

Тим смутњама туђинским треба приписати знатан део анархичнога стања које је створено у северозападној Маћедонији и у Старој Србији. Тамо Србе и сада требе Арнаути под заштитом султанових рласти и војске, а сугласно с Абдул-Хамидовим редовним попуштањем Арнаутима и с његовим општим правцем према мреким Ђаурима. Из горњега Повардарја и се Косова они се шире у површје Моравино па даље на исток према граници кнежевине Бугарске. То ширење прети да опет Србију одсече од вардарске долине, као и оно по повопазарском санџаку од Црне Горе. А не треба заборавити какав значај, ради тих веза између разних српских земаља, имају сви ти крајеви. Исто тако,