Srpski književni glasnik

ПРЕГЛЕД ПАЦИОПАЛНО-ПОЛИТИЧКОГ ЖИВОТА. 47

не треба смести се ума шта је Косово е околином, где Арнаути једнако раде, српској отаџбини, не само по значају његову за нашу свест националну, него још више што је то једина област одакле је приступ природан и подједнако лак и на Вардар и на Мораву (па се ње на Дунав и на Саву) и на Дрим и на Лим, Тару, Дрину, па даље у Босну, у Славонију, у Хрватску, или у Херцеговину или у Црну Гору и на Јадранско Море. Зато те крајеве не могу Срби прегорети и оставити Арнаутима, ако не мисле да престану бити оно што су до сад били међу балканским народима. Стога ће то арнаутеко ширење неминовно донети велику борбу с њима, кад ли тад ли.

Притешњавање Срба у Далмацији, Хрватској, Славонији, Босни и Херцеговини, нема за последицу угрожавање опстанка српског у тамошњим крајевима. Што многи Срби тамо, као „Хрвати“, усвајају бечку политику, противну српској националној мисли, то је више политичка појава која неће имати правих последица за националну будућност тога света. Озбиљнија је погибао што се у Хрватској а још више у Славонији множи немачки и маџареки елеменат (ес јаким“ јеврејским примесама). Али праве губитке трпи српски народ у ужој Угарској. Насеља српска, која су била више или мање растурена по маџареким и влашким крајевима, све више пропадају; у Бачкој и у Банату, земљама у којима је српски народ сасвим преоблађивао, силно се памножило туђе становништво: немачко, маџарско, влашко, јеврејско, особито по варошима. Неке варошке општине, пре или чисто српске или претежно српске, сад су понајвише маџарскојеврејске. С те нам стране прети дакле нешто налик на оно што сад доживљујемо с арнаутске.

Тако сузбијеним Србима у Угарској не оставља се на миру ни оно мало повластица које су успели до сад очувати. Не да им се да природним развијањем и усавршавањем својих самосталних црквено-народних установа раде на свом просветном напретку. Исто им се тако не да ла се користе оним општим грађанским правима, која Маџари