Srpski književni glasnik

48 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

само за себе задржавају, те Срби ни на другим пољима не могу слободно радити о свом развитку.

. УП

Разноврено српеко назадовање у Угарској и губици у Старој Србији, који се протежу кроз цео ХТХ. век, најболнија су појава у развићу српском за прошастих стотину година. Напротив несумњива је тековина што је спасено јадранско приморје од коначне пропасти пред 'Талијанством, као што су већ у неколико спасени и многи крајеви у Маћедонији.

Иначе развитак и напредовање националне свести нису у Срба били знатни у ХТХ веку. Она је у православних доста ојачана и раширена, али се у католика и у муслима није много променила. Пошто се шездесетих година чинило да се у том погледу одлучно окренуло на боље, после су вере и цркве са својим погледима опет преотеле мах. Оне још никако не дају да се еви Вукови „Срби сва три закона“ сматрају као једна целина, него их раздвајају једне од других па их примичу одвојено разним рођацима или туђинима истога веровања. И то није само у муслима и католика, него ни православни не ематрају ове Србима како сами себе сматрају. До сад је у том погледу слабо помогло што је у школованих православних Срба доста ослабило вереко осећање; стара су предања још еилна при општем неком немару према великој националној ствари српској. Ти Срби, просвећени наукама и ФилосоФИјом ХЈХ. века, још трпе да их у српеком питању носи стара струја којој правац подржава српска православна јерархија. У ње, се премалим изузетком, владају и у овом питању као и у многима другим стари средовечни погледи. Католичке и муслимеке црквене старешине још су горе у томе. Под њиховим утицајима католици послушно пристају уз свакојаке српске противнике, а муслими, кад им додија окупаторска владавина, иду право у туђу, далеку али — правоверну Азију.

Па ипак је за последњих двадесет година било доста не баш усамљених а врло значајних појава које сведоче