Srpski književni glasnik

ПрРЕГЛ ЕД НАЦИОНАЛНО-ПОЛИТИЧКОГ ЖИВОТА. 49

да је врло близу могућност да се то стање промени. Што су се Дубровчани и неки други примореки католици одржали за све ово време и онако одбили све многобројне огледе и нападе против њихова Српства, јасно казује шта би могло бити у повољнијим општим приликама српским. А примицање муслимских првака у Босни и у Херцеговини осталој браћи добар је знак за будућност српске заједнице.

Од данашњих Срба неки хоће, неки неће ту заједницу; једни је схватају и желе на један, а други на други начин; једни мисле да јој треба стићи овим путовима, а други оним. То би могло посматрача забунити и преварити га да у таке несложне браће не може никакога напретка ни бити. Али много је мање било сложне свести пре сто година, па је ипак, поступно, Отоманска Царевина истисенута са више него две трећине онога земљишта српскога којим је тада владала.

Данас место те државе стоји, као противник серпеким националним тежњама, Аустро-Угарска, те ће ХХ век моћи видети многу борбу између ње и Српетва. Међутим АустроУгарска и њена политика не могу остати и у новом столећу ово што су сада; оне ће се јамачно преобразити у корист Словенства и опште слободе, као што су већ и почеле, а за то су и тамошњи Срби од 1860 године доста урадили. То ће српеку борбу е њима без сумње ублажити. Већ се до сад успело те су у Далмацији и у Хрватској и Славонији, па и у Босни и Херцеговини, ипак извојеване према монархији неке погодбе веома значајне за одржање и даље национално развијање српско. Сем тога, Словенство све више долази до свести о заједници својих интереса, те поједини његови народи, а поименце силна и све силнија Русија, неће више остављати без евога учешћа одлучивање судбине ниједнога еловенскога члана. Зато Срби према. немачком Љечу и маџарској Пешти неће бити никако сами. Та ће им борба бити много олакшана што сад имају две слободне напредне државе, док пре сто година, кад се требало борити с Турском, имаху мртви Дубровник и оно

4