Srpski književni glasnik

50 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

слабо сједињених и неуређених племена црногорских и брдеких.

То делимично ослобођење и васкре српскога државнога живота крупан је, и ако врло скуп, али баш зато и врло поуздан, добитак српски у ХТХ веку а најбоља залога бољих дана у ХХ.

ЉуБ. ЈовАНовиЋ.

СТАРИ СЛОВЕНСКИ ПОГРЕБ.

Народно предање на први поглед заиста изгледа чудновато и бесмислено, често сасвим накарадно, лажно и немогућно. Ко се удуби у сваку појединост опет не може да појми какав смисао имају, на пример, враџбине, шта значе обичаји, којих се свет јаче држи него вере, и тако даље. Све је тако док се маниљФестације народне душе проучавају саме за себе. Ту је управо иста таква самообмана као што путник и у заукталој лађи ипак може мислити да се не креће, ако не погледа и на непомичну обалу. Баш тако је и се поменутим душевним творевинама. Кад научници почеше поређивати сву такву тековину код разних народа и из разних времена, хоризонат се рашири, од истих представа простије али сличне Форме по аналогији упутише их да и у својим рудиментима нађу језгро негдашње побуде, која је првобитно морала имати свој релативан смисао.

Код монограФских расправа правило је, да се особине једног словенског племена не октроирају као нешто заједничко словенској али тиме није искључена могућност баш да је тако у ствари било, тек научни рад само је онако егзактан. Неки старији писци, као на пр. цар Лав У], савременик Сватоплуков“ изрично вели: да су живот и обичаји код словенских народа у опште врло слични. При свем TOM

ми се не смемо задовољити с овом голом тврдњом, него

1 Ктек, Einleitung, 554.