Srpski književni glasnik

СТАРИ СЛОВЕНСКИ ПОГРЕБ. 51

ћемо приступити истраживању по евим могућним правцима, Да је он исте примере навео код разних племена и разних словенских народа, ми бисмо ипак само за њих били на чисто, а за остало ни најмање.

Сад се ми не можемо пренети у старо минуло време и разабирати како је тада шта код Словена изгледало, ако није остало забележено, насликано или урезано у тектопским споменицама. Спекулације саме за себе само су од штете. Али наука иде заобилазним путем, па опет до истине дође. Почнемо да трагамо по књижевним понајстаријим споменицима о ма коме словенском народу, па издалека кушамо наш садашњи народни живот и обичаје, те из детаља, често врло бледих, састављамо негдашњу целину. Овако сам се ја у овом чланчићу служио, и држим да не грешим.

Ретко ће који народ наћи тако лепе одговоре на питања о својој прошлости у предањима као српски, где су успомене још свеже, у којима је он век проводио, њима се веселио, у невољи се њима тешио, њима тајне природне одгонетао, и напослетку у многима оличавао своје будуће идеале, постојано и тврдо верујући да им мора доћи дан васкренућа. Па кад се то народно богатство тако упорно столећима. одржава, поред евих тешких мена у друштву и код појединаца, значи: да му је непресушљиво врело са кога наука много може да црпе и да се освежава.

Заблуда је мислити да народ не памти прошлост. Он је с колена на колено преноси, али испребацано, с промењеним личностима, е погрешним временом и варљивим тумачењем, али на главну садржину и обред — где га има — увек се пази.

У Срба је врло нежна жица пијетета према покојницима, што се лепо види у свим погребним обичајима.

Врло је занимљиво, што је због исте побуде проведепа иста идеја у посмртним обичајима не само код народа словенске гране него и код целог индојевропеког стабла, па у појединостима сличност иде још даље, јер се и код сасвим страних раса јако подудара. Па при свем том сваки народ има нешто и своје властито, што други народи не-

4%