Srpski književni glasnik

24 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

подигоше кров, и ту га држаше десет дана док му не епремише нарочито одело. Кад умре сиромашак све иде брже: метну га на чун, па у њему спале. А кад се упокоји O0гаташ или у опће неки. великан, онда му сву имовину поделе на троје. Прву трећину задржи породица за себе, за другу трећину скроје му хаљине, а за трећу набаве пића, да се часте оног дана, кад се девојчица жртвује за свога покојног господара. — Руси се тада преко сваке мере напију, да неки, од претераности, с пехаром у руци издахну.

„Кад умре поглавица, то ће породица запитати његову децу: Које хоће од Bac Ma иде се покојником на онај свет Тада неко од чељади одговори: Ја. Ко пристане, мора реч одржати, макар се после покајао. Највише се девојчице на овај корак реше.

„Кад је онај властелин умро, о коме сам почео причати, упиташе његове девојчице, која ће да иде с оцем заједно. Једна од њих рече: ја, и с тим беше готово. Одмах је, по том, предадоше двема другарицама да с њима хода, а оне јој често и ноге праше. Људи се дадоше на посао око мртваца, хаљине да раде и друго којешта да спремају. Девојчица је међутим сваки дан пила, певала, веселила се и задовољавала !

„Кад је дошао дан да девојчицу е покојником Заједно спале, одох на реку, и видех да је лађа на суво извучена; четири стуба бејаху у четврт побијена, а около етајаху понамештане као људске прилике (ФИгуре) од дрвета. Људи се у томе нешто узмуваше, и у ходу нешто говораху што ја нисам разумео, мртвац је још лежао у свом одмакнутом гробу. По томе донесоше једну клупу, метнуше је на лађу и на њу метнуше везено платно и грчке златом украшене тканине, и такве исте подглавнике. Кад се то сврши, дође једна баба, коју они зваху „анђелом смрти“, па одмах рашири оне ствари по клупи. Њој беше поверено кројење хаљина, сва спрема и поврх тога да убије девојчицу. Ја је гледах како је Ђаволскога лика се мрким пакоеним погледом.