Srpski književni glasnik

СТАРИ СЛОВЕНСКИ ПОГРЕБ. 55

„Кад људи одоше до гробнице, прво им беше стало да згрну земљу са дрвеног крова, па онда извукоше мртваца увијена покровом. Од Зиме је сав био поцрнео. Са њим извадише из гроба и разно пиће, плодове и свиралу, што су такође били оставили. Мртвац се беше добро одржао, сем промене у лицу. Онда га почеше да облаче: навукоше му гађе, чакшире, обућу, куртак (кожух), златом везен каттан са златним пуцегима и метнуше му на главу златом везену капу а самуром опточену. По томе га однесоше на лађу и унесоше у разапети чадор, спустише на меку постељу, потурише му подглавнике, а около поређаше пиће, плодове (ваљада и воће“) и босиљак. Па онда метнуше пред њега и хлеба и меса и лука. Затим даведоше једног пса, пресекоше га на двоје и бацише у лађу, а све његово оружје поломише поред њега; по реду, онда, уведоше два коња, које су дотле толико јурили да су се у зноју пенушили, па их мачевима исекоше и месо у лађу бацише. За тим доведоше два вола па и њих исекоше и у лађу бацише. На послетку донесоше петла и кокошку, заклаше их па и њих бацише у лађу.

„Девојчица, која се заветовала да ће свој живот посветити покојнику, ходала је горе доле, и онда уђе у једну шатру, којих је тамо више било. Један ће јој од људи унутра, у томе, казати: Реци евом господару „Само из љубави према теби чиним ово“.

„У петак око заранка одведоше девојчицу до једне направе, која је изгледала као нека надетрешница на дверима. Људи опружише руке, на које она стаде и погледа доле на ту надетрешницу, изговори нешто на свом језику, а они је спустише. По томе је опет подигоше, а она учини као и први пут, па тако би и трећи пут. Неко од околних додаде јој, после те церемоније, једну кокош; она јој одсече главу и баци. Труп од кокошке узеше и бацише такође у лађу. Ја распитах за све тумача и дознах. Први пут (вели он) рече она: „Гле! Овде видим свог оца и мајку“; други пут: „Гле! Сад видим сву своју помрлу Фамилију како седи“; трећи пут, кад је дигоше, рекла је: „Гле! Ено мога родитеља