Srpski književni glasnik

0 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

цуског позоришта кроз цео осамнаести век. Размирице су се изравнавале на више начина: узајамним уступцима, или погађањем, или покоравањем разлозима, или тиме што се у даном случају морало попустити оној највишој сили кога најзад увек надвлада и која се зове јавно мњење.

Јавно мњење које данас више или мање представља штампа, у то је време у позоришту представљала сама публика. Публика је била као нека трећа сила која је долазила уз две остале и била њин регулатор.

Ја сам вам често аналисао и описивао ову публику осамнаестог столећа упоређујући је с нашом, те није потребио да се на то поново враћам. Она је бројем била доста мала, али је била луда за позориштем. Све оне размирице које су непрестано одвајале или глумце међу собом или глумце и краљеве комесаре, публика је сазнавала не из повина, јер њих тада није било, него из разговора у кавани, или слушајући ону тисућу једва чујних гласова који се иескрадају иза кулиса и који су њу, публику, необично занимали.

Да се упитам сад који је од ова два елемента, монархистичког и републиканског, био способнији за прогрес, приступачнији новинама“ Жао ми је што то морам рећи, али први, тј. монархиетички, био је способнији и приступачнији. И данас још, први је куд и камо приступачнији даху нових идеја. Доиста, у овој задрузи, или ако више волите, у овој запрези с два коња, где један вуче на лево а други на десно, републикански је коњ увек заостајао на путу, док је други грабио напред...

Француска Комедија умало није била уништена или растурена у оној великој олуји 1789. Политика уђе у Молиеров дом и подели задругаре у два непријатељска табора. Ја ћу брзо прећи преко овог доба које нема везе с нашим предметом. О деветом термидору настаде један тренутак ужасне забуне. Сви глумци што сачињаваху старо друштво, вукући сваки на своју страну, расуше се по разним п030риштима; али је ова криза била краткога века, и 1799 они се поново сви скупа нађоше у улици Ришеље,“

% У тој улици се налази „Франдуска Комедија“. Пр.