Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ И ПрРИКАЗИ. 13

„Шекспир, Гете, Виктор Иго, „Дични Змају и сам Тасо, „За кога сам некад глас'о „Да га нико није етиг'о.,.“

Или по овом где хоће да одбрани оне који „љубе“ и ако нису више млади:

„.... Гете гласни

„Није био баш у цвећу

„Кад је вод'о цветак красни,

„Јер је им'о шесет трећу.“

Сем оваквих више комичних ствари, нису ретко код

г. Николића ни стихови који никаква емисла немају или се никако и не могу разумети. Н. пр. кад описује извесно душевно стање свога јунака, он ово каже за њега:

„Ил“ у сеоби кад сам буде „У Таван се згледа силно „И у елици какве луде „Ззбори елатко и умилно „Њено име тако драго;

„Па му мило зиди неми „Што не знају грдно благо „за којим му разум стреми.“

Овако пишу сам) декаденти, и сад би требало ваљда да и ја, по примеру једнога критичара, станем аналисати ове стихове и разрешавати емисао њихов. Да пробам. Тај јунак романа (то би ваљда био смисао ове строње), заљубљен до ушију, седи сам у соби, гледа у таван, као луд, и помиње њу; ужива што зидови не знају какво се благо иза њих скрива. Само ни ово нема много емиела.

У овој књизи предетављена је историја некаквог Дон Жуапа, на начин који одговара оној вештини песничкој коју смо видели код писца у прављењу стихова. У њој још има пуно строФа у којима се говори о разним предметима: о Србији старој и новој, о песницима нашим и страним (видели смо већ напред), о глумцима у опште и неким нашим, и т. д.

Ипак у овој књизи има (истина врло ретко) места у којима су стихови глатки и имају емисла. Још се може приметити нека лакоћа, Фамилиарност, гдегде шала итд. које нису несимпатичне.

TI: H.