Srpski književni glasnik

14 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

Francusko-h»vatski pječnik & oznaŽčenim izgovorom. Izradio Dr. Julie Adamović. Zagreb. 1901. 16-ma, УП, 575 етрана.

Ово је први Француско-хрватеки речник. Грађа за Француски текст јесте из: ХМоигеаи. Diettonare classique, pa 4. Gaziler, дакле садржи довољан број Француских речи за школеку и обичну употребу.

Поред сваке Француске речи обележен је изговор. Извести потпуну Фонетичку транскрипцију Француских речи није никоме, до данас, пошло за руком па ни пиецу овога речника. Ознака, која је употребљена, не само да је сложена и непрактична него и нетачна, на пример: (стр. 117) „exfolier (eksfolje), ljuštiti se“. Ono 7) у нашем језику представља глас љ али не и у Француском.

Кад је већ бележен изговор, ваљало је, у транекрипцији, поделити речи на слогове и означити њихов квантитет.

У Салег-ову речнику има приличан број речи чија је ортограФија противна оној, која је у речнику Француске Академије. Писац је, ваља да нехотице, унео те речи, као погрешно написане, и у свој речник. Ето у Diet. de ГАсаdemie Francaise, П, етр. 815. стоји: 6301: Ле вас! ваш епсстоп ипе once Фагдет па тако и у OChibaut-oBy. X Gazier-oBy и Адамовићеву речнику стоји: 26] (етр. 550).

ГеограФска и особна имена стављена су у овај речник без икаквог метода, има на пример: Апуега, Mons, Milhouse а нема Коше, Веги, Сопваппорје, Г/уоп итд., има Мајгасће а нема Кошташ, Кошпаше, 8Љете; има Јијек а нема Јаспев, коју је реч свакојако теже написати него ли прву.

У Француском језику има доста именица, које су мушкога и женскога рода; писац их бележи са з, само не све, на пример код touriste стоји т и ако може бити и женскога рода.

У добрим речницима бележе се оделито речи, које су различне по етимологији и значењу, па ма им и била иста ортограФија. На пример: