Srpski književni glasnik

а о

Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

Штампареких грешака има у речнику доста, и то оваквих: роб, „ланац“, место лонац; алоје, „душик“, ваљада гушик; teratolopie „HayKk о вазама“, место о наказама, итд.

Прекраена је техничка израда овога речника.

Or.

БЕЛЕШКЕ.

Књижевност :

= ЈосиФА ШТАЈНЕРА И Ог. Авг. ШтТАЈДЛЕРА „Латинска читанка с иримерима за веџбање. Г-ви део. Превео и удесио за српеке ученике Спира Калик, проФесор Гимназије Краља Александра 1. Издање књижаре Ернеста Ајхштета. Београд. Штампарија Светозара Николића, Обилићев венац. 1900.

Ова је књига намењена почетницима латинског језика, али је врло рђаво, управо несавесно израђена и преведена. Примери се у њој одликују и монотонијом. Речима у речнику није давано ни значење, које та реч има у примерима, тако да кад се примери према том значењу речи у речнику преводу, онда се добивају бесмислице. Многе речи у речнику имају сасвим погрешно значење. Поједине врсте речи су измешане: прилози су глаголи и свезе, а еупстантива су опет адјектива, а уз то је погрешно означен и род појединим именицама. Напомене су ученицима више од штете него од користи, јер су већином погрешне и погрешно 08начене, а врло често и не казују ништа. У речнику сриских речи врло много речи нема, а нема их ни под бројевима, у којима су речи за поједина вежбања, тако да ће ђак једну реч морати тражити на три, четири, па и више места, па се опет неће никако моћи помоћи. Метод је рђав, јер је такав да је управо за кињење подесан и врло згодан, па да ђак омрзне тај предмет. Али српски је језик зацрнио и он је испод сваке критике, те су тако деца у школи осуђена да се уче и скроз рђавом српском језику. У место да се и свом језику поуче из књиге, она ће учити и таке изразе, које су праве наказе (стр. 77. препоручам; етр. 87. ораћа стока; стр. 91. ишчезују; стр. 90. отврдну се, очврсте се; стр. 14. мала искра распира; стр. 16. лепе песме упоређујемо медом; стр. 44. правом сте ви, песници... етр. 45. Тада кириџија натовари коња не само целим теретом,