Srpski književni glasnik

84 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

мердевине. Мердевине, или како их гдтегдје зову степенице, начињене су од два мало дебља дирека, који паралелно леже један према другоме. Преко тих дирека приковано је до дванаест мањих диречића који су опет поређани паралелно један према другоме. По њима се сељаци пењу, кад убацују сијено у сијенице, а требају и за друге ствари. Оне се употребљују и као носила.

— Узмите мртваца! — заповиједи им Аћим.

Њих четворица приђоше у крај. ' Двојица ухватише за главу, а двојица за ноге, и дигоше мртваца. Положише га на мердевине. И добро га утегнуше канапом да не би пао.

Аћим истресе лулу, и чибук задјену иза врата.

— Понесите ! — рече.

Сад настаде вриска. Запишта жена, завришташе дјеца, и јаук одјекну на далеко. Све наврви за мртвацем.

Понесоше га.

Киша. сипа, бије га по лицу, циједи се низ мердевине и тече за врат носачима. Газда Томо разапео амбрелу, држи је изнад главе и као да се поноси њоме. Остали се замотали у гуњеве, погурили се и хите. Изгледа, као да су нешто украли, па с плијеном грабе, да их потјера не сустигне. Двије три окисле вашке залајаше на њих и пролетише им између нога. Неколике вране пролетише им изнад глава. А они ни да се окрену...

Дођоше до гробља.

Гробље старо и разорено, са изрованим гробовима и накривљеним кретовима између густе траве. Крај неких крстова диже се по неко дрво, које, без лишћа, изгледа као одјенуто у црнину.

Мртваца. спустише поред најближе раке.

— Целивајте га, браћо, — рече Аћим чивија.

Приступи први Петар. Скиде капу и, сав екрушен, наднесе се над мртвацем. Опазивши му лице, он уздахну, затресе се, зајеца и паде по њему. П пољуби га неколико пута. А пољубивши га задњи пут тихо прошашта:

— Покој ти души!

За њим приступи други. Прекрсти се и целива.