Srpski književni glasnik

86 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

Ја бијах ван себе од чуда.

— С Пером 7

— Ја... Ево сам дошла и готова сам да бјежим.

— Али како ћеш 2 дрекнух. — Јеси ли ти њему икад, рекла да га волиш 7

Она ме забленуто погледа. П готово кроз плач прошапта :

— Нијесам.

— А он теби 7

— Није. Ја подпигох глас п покушах да будем строг, жесток. — Па како ћеш сада 7 Јесп ли при себи 7 Нудити

“

се момку за кога не знаш воли ли те. — Сводно, рече она и опет сијевну очима и погледа

ме пркосно, Ти отиђи и кажи му... Или стани! рече и ухвати ме руком... Зовни га овђе, па да му ја кажем.

Ја је ухватих за руку, која је дрхтала, п загледах јој се добро у очи. Миелио сам, е је збиља шенула.

— Дашо, окани се лудорија, прошаптах меко. Пемој ла се о теби прича свашта. Што да будеш мимо друге 2

Она затресе главом.

— Ја сам у свему мимо друге! И ако хоћеш да ми учиниш љубав, пошљи по њега.

Шта сам знао чинити 7 Слегнух раменима п заповједих момчету да зовне Перу. Момче отрча. Даша се наслони руком на сто п зампели ее. Ја сједох према њој п наставих прегледање хартија. Нити сам је хтио што даље питати, нити је она била вољна да одговара.

Док дође п Перо. Ознојио се, поцрвенио п направио зачуђено лице прије него је и етупио у еобу. Кад опази Дашу, он се чисто скамени. Забезекнуто погледа у ме и зину, као да пита: шта је ово 7

— Уљези, уљези Перо, рекох ја мирно, а дошло ми да пренем у смијех гледајући га.:

Он уљезе. Прекорачи праг п стаде код врата, некако бојажљиво, као да се нада, е ће га неко иза леђа по глави млатнути.