Srpski književni glasnik

MN СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

„lama задрхта сиплније него прије. Пресијече га погледом и уједе се за доњу усницу. Ноздрве јој се раширише и само што тресну главом.

— Добро !... Онда ми и не требаш!...

До годину дана, родила је Јови сина. Ја је затекох једанпут како ra држи на рукама и игра се се њим сва срећна.

— Како му је пме 7 запитах.

— Перо, одговори она.

И, осмјехнувиш се на ме, пољуби дијете у оба образа.

СвеЕТ. ЋОРОВИЋ.

ЕВГЕНИЈА ГРАНДЕ. (14) Затим, и сувише узбуђен оним што је чуо да би могао остати код куће, попе се у собу своје жене и рече јој: Знаш шта, мајко, можеш провести дан са својом ћерком, ја пдем у Фроафон. Па будите паметне обе. У

данашњи дан смо се венчали, добра моја жено: на, ево ти десет талира за олтар о Брашанчеву. Одавно га већ желиш да имаш, буди ми весела! Забављајте се, будите веселе п здраве. Ура!

Он баци десет талира од шест динара на постељу своје жене, коју узе за главу и пољуби у чело.

— Добра моја жено, боље ти је сад, је ли 7

— Како можете помишљати да примите у своју кућу Бога којп прашта, кад сте пз свога срца изгнали своју кћер“ рече она узбуђено.

— Добро, добро! рече отац умпљатим гласом, видећемо п то.

— Благи Боже! Евгенија, узвикну мајка коју обли

~

румен од радости, ходи да пољуопш оца, опростио ти је!