Srpski književni glasnik

96 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

качар не беше дао још ни паре од оних сто динара месечно, које је тако свечано бпо обећао својој кћери. Зато није могао а да не поцрвени, кад му је то Евгенија у шалп поменула; он се живо попе у своју собу за рад, врати се п пружи јој од прилике: трећину од накита који беше узео од свога синовца.

— На, кћери, рече он с пуно ироније, хоћеш ли да. примиш ово за хиљаду и две стотине динара које треба да ти дам 2

— Ох! оче, дајете ли ми их допета 2

— Толико by Tu дати и идуће године, рече бацајући јој накит у кецељу. Тако ћеш, кроз кратко време, добити све његове сптнице, додаде он трљајући руке, срећан што се могао корнетпти осећајима своје кћери.

При ст ом том, пи ако је био још енажан, старац. осети потребу да носветп своју кћер у домаће тајне. Идућих година тражио је да у његовом присуству нареди шта ће се кувати, и да прима дохотке. Лагано и поступно упознаде је се називима п вредношћу својих винограда, евојих мајура. Крајем треће године беше је тако навикао на сва тврдичења, претворио та тврдичења код ње у тако сталну навику, да јој је без страха оставио кључеве од намирница и начинио је газдарицом у кући.

Пет година протекло је без ичега важнијег у једноликом животу Евгеније и њенога оца. Једно п пето вршило се стално са хронометарском тачношћу с којом је радио стари часовник. Дубока меланхолија госпођице Гранде није била тајна ни за кога; али, ако је еваки могао од прилике погодити узрок тој меланхолији, никад ни једна њена реч није оправдала слутње свих еомиреких кругова о стању срца богате наследнице. Једино друштво беху јој три Крпиоа п неколико њихових пријатеља, кој су неосетно увели било у кућу. Они је беху научили да. игра виста, : долазили су свако вече на картање. Године 1827, њен отац, осећајући сву тежину дубоке старости, би приморан да је посвети у тајне свога непокретног пмања, и рече јој да у свакој неприлици припшта за савет