Srpski književni glasnik

БИВШИ ЉУДИ. — Црте. (6.) Метеор оде у ноћиште п запали лампу. Светлост од ње паде у двориште и капетан се некаквим маленим човеком уведе учитеља у ноћиште. Глава му се оклембесила на преи, ноге се вуку по земљи, а руке се опустиле као да су поломљене. Уз помоћ Ћапе спустише га на даске и он, пошто се сав стресе, лако јаокну п прући се по њима.

— Ја сам е њим заједно на једним новинама радио... Врло несрећан човек. Кажем му, молим вас лезпте код мене, нисте ми на досади.. а он једнако -— одведите ме кући! Кида се... ја помислих да му то не шкодп, п ево доведох га... кући! То је управо овде... је ли 7

— А ви мислите да он има још негде кућу 2 — грубо упита Кувалда, гледајући пажљиво у својега друга. Ћапо, или те донеси хладне воде!

— Дакле тако... збуни се човечуљак; — држим.... да му нећу требати“

— Bu? — Капетап критичарски омери овога.

Човечуљак беше у краташном избледелом капуту закопчаном до гуше. Панталоне је имао пругасте, шешпр риђ од старости и изгужван као п његово мршаво, гладно лице.

— Не, ви му нисте потребни... овде пма пуно таквих као што сте ви... рече капетан окрећући леђа човечуљку. — Онда до виђења! — Човечуљак пође на врата и отуд полако замоли:

— Ако се што десп.. јавите уредништву. Ја се 30вем Рпжов. Паписао бих мали некролог.. јер какав да је,. он је, знате, био сурадник јавне речи...