Srpski književni glasnik

104 ~ СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

— Што идеш“ — заустави га Ћапа. — Не идп! Ти си пијан... није лепо!

Капетан стаде и замисли се.

— А шта је лепо на тој земљи 7 Иди до ђавола! И олгурну Ћапу.

По зидовима ноћишта једнако су играле сенке као да се ћутке боре међу собом. На даскама, отегнув'ли се колико је дуг, лежи учитељ и кркља. Очи су му издражене, преи разголићене и јако су се таласале, на уста ударила пена, а на лице пао тако напрегнут израз, као да је хтео да каже нешто велико, тешко, па није могао п због тога се јако мучио.

Капетан стаде преда њ, метну руке за леђа п за тренут та гледа ћутке. За тим проговори, намрштивши чело жалостиво:

— Филипе! Кажи ми бар штогод... реч утехе другу... баци !... Ја те, брате, волим... Сви су људи скотови, ти сп за мене био човек... и ако си пијаница! Ух, како сп ти, Филипе, сукао ракију! То ти је ни главе дошло... А зашто 7 Требало је умети владати собом... и слушати ме. бар ти нисам говориог Бивало је...

Тајанствена сила, која еве уништава, која се зове смрт, као увређена присуством овог пијаног човека на свечаном акту њене борбе са животом, реши да еврши свој посао, п учитељ уздану дубоко, тихо јаукну, задрхта, прући се п умре.

Капетан посрте и настави:

— Шта би хтео 2 Хоћеш да ти донесем ракије“ Но боље је да не пијеш, Филппе.. Уздржи се, победи себе... A најпосле и пиј! Јер, ако ћемо право, зашто и да се уздржава човек... Ради чега, Филипег Је ли истинаг Ради чега“

Он га ухватп за ногу и повуче.

— А, ти си заспао, Филппег Е... па спавај... Лака ти ноћ... У јутру ћу ја теби еве разложити, и ти ћеш се уверити да не треба себи ништа закраћивати.. А сад спавај... ако ниси умђо.