Srpski književni glasnik

106 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

Изјутра се први пробуди Ћапа.

Изврнувши се на леђа погледао је у небо, -— осакаћени врат допуштао му је да види над собом небо, само кад се тако окрене. :

Небо је било једноставно дуго. Тамо, горе згуснуо се влажан, хладан сумрак, па угасно сунце п, сакрпв плавичасту небеску пучину, слао земљи тугу. Ћапа се прекрсти и издиже на лакту да види није ли где остало ракије. Флаша беше ту, ама празна. Корачајући преко другова, Ћапа узе прегледати чаше из којих су пили.

Нађе једну скоро пуну, па пошто је истресе и обриса уста рукавом, поче дрмусати капетана за раме.

— Устај... еј!.. чујеш лиг

Капетан подиже главу и погледа га потмулим очима.

— Ваља полицији јавити... дед, устај!

— Шта 2 сањиво п љутито уппшта капетан.

— Па то да је умро он...

— Ко тог

— Па научар..

— “Drum? — Ла-а !

— Па ти си већ п заборавио... е-е! — прекорно кркља. Ћапа.

Капетан се диже, зевну као да урла и тако се протеже да му кости крцнуше.

— Па иди ти п јави...

— Не могу ја... не волим их, — рече Ћапа натмурено.

— Онда пробудп ђакона... А ја идем да видим.

— Тако може... ђаконе, устани!

Капетан уђе у ноћиште и стаде ниже ногу учитељевих. Мртвац је лежао опруживиш се колико је дуг: лева му је рука била на преима, а десна отурена у страну тако, као да је замахнуо да удари некога. Капетану паде на памет да би учитељ, кад би нешто сад устао, био таман тако висок као Тарас u по. Затим седе на даске до његових ногу п, сетившпи се да су заједно провели око три године, уздахну. Уђе Ћапа, држећи главу као јарац кад хоће да се бије, па седе с друге стране до ногу учи-