Srpski književni glasnik
10% СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.
— Па штог7 Збиља, дај!
— Идп тип до ђавола! Тим парама ја ћу му споменик подићи.
— Што ће му 7
— Купићу воденички камен и котву. Каменом ћу гроб притиснути п за њега котву приковати... 'То ће бити доста тешко...
— На што то2 Ти маниташ...
— (Остави, тебе се то ништа не тиче!
— Пази, ја ћу казати, — поново попрети Ћапа.
Аристид Фомић тупо га погледа п оћута. И опет настаде дуго ћутање, које код мртваца добија некако нарочит п тајанствен колорит.
— Чујеш.. ево гле долазе! рече Ћапа, па се диже и оде из ноћишта.
Убрзо се на вратима ноћишта указаше старешина кварга, истражни судпја п доктор. Сва тројица наизменице прилазише учитељу, загледаше га, па се враћаше на поље, мерећи Кувалду мрким и сумњивим погледима. А Кувалда је седео, и не обраћајући на њих никакве пажње све док га старешина кварта не запита, показујући главом на учитеља:
— Од чега је он умђо 7
— Питајте њега... Ја мислим од ненавике...
— Шта 7 упита истражни судија.
— Велим да је он, како ја мислим, умђо од ненавике на болест од које је занемогао..
— Хм... да! А он одавно побољева 7
— Кад би га овамо изнели, јер тамо се ништа не види, — рече доктор тужно. — Можда пма каквих трагова...
— дЗовните кога да га изнесе, — нареди старешина кварта Кувалди.
— дЗовите сами... Он мени овде не смета... равнодушно рече Кувалда.
— Но! — подвикну полицајац, правећи се етрашан.