Srpski književni glasnik

10% СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

— Па штог7 Збиља, дај!

— Идп тип до ђавола! Тим парама ја ћу му споменик подићи.

— Што ће му 7

— Купићу воденички камен и котву. Каменом ћу гроб притиснути п за њега котву приковати... 'То ће бити доста тешко...

— На што то2 Ти маниташ...

— (Остави, тебе се то ништа не тиче!

— Пази, ја ћу казати, — поново попрети Ћапа.

Аристид Фомић тупо га погледа п оћута. И опет настаде дуго ћутање, које код мртваца добија некако нарочит п тајанствен колорит.

— Чујеш.. ево гле долазе! рече Ћапа, па се диже и оде из ноћишта.

Убрзо се на вратима ноћишта указаше старешина кварга, истражни судпја п доктор. Сва тројица наизменице прилазише учитељу, загледаше га, па се враћаше на поље, мерећи Кувалду мрким и сумњивим погледима. А Кувалда је седео, и не обраћајући на њих никакве пажње све док га старешина кварта не запита, показујући главом на учитеља:

— Од чега је он умђо 7

— Питајте њега... Ја мислим од ненавике...

— Шта 7 упита истражни судија.

— Велим да је он, како ја мислим, умђо од ненавике на болест од које је занемогао..

— Хм... да! А он одавно побољева 7

— Кад би га овамо изнели, јер тамо се ништа не види, — рече доктор тужно. — Можда пма каквих трагова...

— дЗовните кога да га изнесе, — нареди старешина кварта Кувалди.

— дЗовите сами... Он мени овде не смета... равнодушно рече Кувалда.

— Но! — подвикну полицајац, правећи се етрашан.