Srpski književni glasnik

Бивши Људи. 109

— Тпру! — викну Кувалда, не мичући се с места, спокојно љут и изкежених зуба.

— Ја... до ђавола... — викну полицајац, дотле наљућен да му је крв ударила у образе, — ја вам то нећу опростити! Ја...

— Будите ми здрави, часна господо! — слатко процеди трговац Петуњиков, улазећи унутра.

Бацив оштар поглед на све, он задрхта, устукну корак назад, п ескинув капу, прекрети се инетиктивно. Затим му се осу лицем злурад осмејак, и стрељајући очима капетана, учтиво упита:

— Шта је то ту2 — прилика је да су човека убили2

— Нешто налик на то, — одговори му пстражни судија.

Петуњиков дубоко уздану, опет се прекрети и као огорчен поче :

— 0, Боже мој ! Колпко сам се тога илашно ! Увек кад бих овде свратио и погледао... ој, ој, ој! А после кад се вратим кући, почиње се свашта превиђати — не дај Боже никоме! Страхота. .. Колико сам пута хтео томе господину... главном команданту красне дружине отказати стан, па нисам емео, знате... сви су такви... да је паметније склонити се, мислим, да не испадне што...

Он лагано разману руком, затим је превуче преко лица и секупив браду у шаку, поново уздану :

— Опасни људи. А тај господин им је као некакав

старешина... прави арамбаша разбојнички.

— Причекни ; ми ћемо га мало опипати. — рече полицајац значајно, погледајући кивно капетана. — И ја га добро знам !...

— Па ми смо, брајко, стари познаници... — рече Кувалда сасвим фамилијарно. — Колико сам само мита дао теби п твојима приснима да ћутпте !

— Господо! — повика. полицајац. — Чусте ли 2 Молим вас да утувите! То нећу опростити... А-а! Дакле

тако 7 Бели ћеш ме запамтити! Ја ћу тебе, пријане, мало пократити...