Srpski književni glasnik

110 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

— Не хвали се у рат полазећи... пријане, — спокојно рече Кувалда.

Доктор, млад човек се наочарима, посматрао га је радознало, петражни судија зловољно, Петуњиков свечано, а полицајац се дерњао, трчкарао тамо амо п налетао на њега.

На вратпма ноћишта појави се фигура Мартјанова. Он лагано приђе и стаде позади Петуњикова тако да његов подбрадак доће над теме трговца. Са стране пза њега извиривао је ђакон с издражелим, подбулим, црвеним очима.

— Па дед, господо, да почнемо штогод једанпут ! — рећи ће доктор.

Мартјанов направи смешну грпмасу кину право на главу Петуњикова. Овај врисну, чучну и одекочп на страну, те у мало не обори старешину кварта,

II пзненадно

којему паде у наручје.

— Видите ли 7 — рече трговац преплашен, показујући на Мартјанка. Ето каквп су то људп! а 2

Кувалда се заценпо од смеја. Доктор и петражни судија смеју се, а на врата ноћишта долазе све нова п пова лица. Санљива подбула лица, црвених очију, разбарушене косе, бленула су сасвим слободно у доктора, судију и старешину кварта.

— Куд сте наврли 7 — дере се стражар, вукући их за рите и турајући с врата. Но он беше сам, а њих много, па га не слушаху, него наваљпваху ћутљиви п зловољни, баздећи на ракију. Кувалда погледа прво њих, а затим власт, донекле узврпољену присуством оволико незгодне публике, и смешећп се рече органима власти :

— Господо! Можда желпте да се упознате с мојим квартирантима п пријатељима 27. Хоћете лп 2 Све једно је — пре илп после ви ћете се морати по дужности се њима упознати...

Доктор се емућено засмеја. Истражни судпја стеже зубе, а старешина кварта сетп се, шта је требало урадити, па викну стражару :