Srpski književni glasnik

119 СРпски Књижевни ГлАСНИК.

којп се пред њим тако превијао, као да му се хтео завући у трбух.

— Хоћеш, подла сатвари, да те натерам да ore пољубиш овоме трупу Х-хоћеш 2

И, дограбив за јаку Петуњикова, Кувалда га избаци на поље као какво маче.

Бивши људи одмах се склонише, да би трговац имао где љоснути. И он се збиља прући око њихових ногу колико је дугачак, п завришта:

— Убише ме. Помоћ... убише!

Мартјанов лагано подиже ногу да удари трговца у главу. Оглодак у сласт пљуну Петуњикову у лице. ТргоBall Će сави у клупче, и одупирући се о земљу ногама и рукама, котрљну се двориштем праћен смехом. У том у двориште уђоше два жандарма, п старешина кварта, показујући Кувалду, свечано заповеди:

— Затворите га! Вежите га!

— Вежите га, драги моји! — моли Петуњиков.

— Да се нисте усудили! Ја не бежим... сам ћу поћи кула треба... говорио је Кувалда бранећи се од жандарма, који му беху притрчали.

Бивши људи пшчезоше један по један. Таљиге уђоше у двориште п некакве жалосне прилике извукоше учитеља из ноћишта.

— Ја ћу тебе, голубе.. само чекни! — прети старешина. кварта Кувалди. ·

— Како је, арамбашог7 — подло пита Петуњиков, узбуђен и срећан што гледа својега непријатеља како му везују руке. — Како јет Долија 7 Чекни. Јаком иду Мара п еватови!..

Но Кувалда ћуташе. Он је стојао између два жандарма, грозан и прав, и гледао како учитеља товаре на таљиге. Човек, који је држао тело испод пазуха, био је оснизак п није могао метнути главу у исто време кад су на таљигама биле ноге учитељеве, те је за тренутак учитељ био у таквом стању, као да је хтео скочити се та-