Srpski književni glasnik

116 СРПСКИ HIDI:REBBI ГЛАСНИК.

Пре него би сасвим раскинуо с Русијом, Милош је морао наћи на кога ће се ослонити у борби с њом. Како је Турска. пмала највише интереса да узбија руски утпцај у Србији, то се могло очекивати да ће се Милош прво на њу обратити. Алп, он то није учинио. Он није веровао у њену снагу ; он је у то време говорио да ће се она кроз две три године распасти. У место да се обрати на Турску, он је дошао на мисао да се обрати на Западце Спле, Аустрију, Француску, Енглеску,“ — коју било од њих, пли све скупа. У накнаду за помоћ коју би му оне указале, оп је био вољан пристати да Србија, која је дотле била под руским протекторством, дође под њихову заједипчку гарантију. Он је замишљао за Србију од приапке онакву међународну ситуацију каква јој је, после двадесет година, однета била одређена Парпеким Миром.

Нитересалтно је, да је ту евоју пдеју Милош саопштао прво Епглеској, која му је била даља и од Француске и од Аустрије. Ово се без сумње десило случајно. Француска није тада пмала свог конеула у Београду. Аустрија га је пмала, али је њен консул, Михаповић, био човек с којим Милош није могао радити. Што се тиче Енглеске, њен је консул, пуковник Хоџес, од првог дана. успео задобити поверење Милошево.

Хоџес је пграо велику улогу у Милошевом приближавању Епглеској. Он је био уверен да Енглеска пма довољно политичког рачуна да привуче к себи Милоша. Оп је полазио од тога, да је Милошев утицај на хришћанске народе Европске Турске толики, да просто од њега. зависи да лп ће битп међу њима буне; па како је тада. енглеска полптика на Цетоку била туркофилска, Хоџее је закључивао да његова земља не може ништа боље учинити за одржање Отоманске Царевине, него довести под свој надзор таквог једног човека као што је Милош.

Лорд Палмерестон усвојио је у главном мишљење свог крисула. Он се само није хтео одазвати Милошевим наговештајима о заједничкој акцији Западних Спла противу мешања Руспје у српске послове. Он је тада био.