Srpski književni glasnik

СпПољАШЊА Политика СРБИЈЕ. 117

у таквим односима се Француском да нпје могао радити Заједно с њом ни у српском питању. С Аустријом је, пак, могао радити, али је у псто време предвиђао да Om свака отворена акција Енглеске п Аустрије у српеком питању изазвала рат те две спле с Русијом. Из тих разлога, лорд Палмерстон је желео да Кнез Милош покрене Турску на какву акцију. У том случају, Енглеска која није хтела пзићи отворено противу Русије у ерпском питању, била би готова борити се протпву те Силе иза Портипних леђа.

У чему би се пак састојала Портпна акција 7 Као што је поменуто, спор између Руепје п Милоша водио се Hu око органпзације Савета. Русија је захтевала да се Савет организује тако како ће моћи ограпичавати кпеза; Милош је, пак, био томе противан: он је желео један Савет којп ће крај њега само фигурисати; Русија је хтела да Савет буде политичко тело, а Милош, да Савет буде само административно тело. Енглески је план сада био, да се Порта умеша у тај спор, изјављујући ла онакав Савет какав Русија захтева не одговара оним хатишерифима. које је она издала о Србији. После такве њене изјаве, Русија би била доведена у незгодан положај. Она је могла захтевати извесну организацију Савета, или на основу тога што је таква организација била предвиђена хатишерифима, или на основу тога што ју је желела Србија. Али, ако би, с једне стране, Милош изјавио да такву организацију Савета Србија не жели, а, с друге стране, Порта изјавила да је таква организација Савета противна и њеним хатишерпфима, онда би Русији остало да каже, да она захтева такву организацију Савета само стога што се она њој допада.

Милош је пристао на енглески план, алп без одушевљења. Он није веровао, да ће Порта сметп изићи се икаквом отвореном изјавом противу Русије. Ипак, у први мах, изгледало је да су Енглези познавали боље Порту него он. Она се дала склонити енглеским амбасадором да позове Милоша, да пошље у Цариград једну депута-