Srpski književni glasnik

118 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

цију с којом би се она споразумела о унутрашњем уређењу Србије. Па тај начин, питање о Савету прешло је у њене руке, што је био пораз за Русију која је, пзгледа, мислила да то питање реши сама с Милошем, којп није био довољно јак да се могао дуго одупирати њеном притиску. Порта је ишла још и даље. Она је уверавала енглеског амбасадора да је она на Милошевој страни, да је такав Савет какав Русија тражи противан њеним хатишерпфима, да Милош треба да се чува руских пнтригс итд. У један пут изокрену се еве, п Порта издаде крајем 1858. један хатишерпф који је био нека врста Устава за Србију, и којим се завео баш онакав један Савет с политичким атрибуцијама, какав је Руспја тражила, противу каквога се Милош борпо, п за какав је и сама Порта тврдила да је противан њеним хатишерифима. За овај преокрет у. Портином држању одговорност, у првом реду, пада на српеку депутацију. Порта није хтела да се отворено изјави противу руских захтева; она је остављала српској депутацији да она то учини, па тек пошто би се српска депутација одупрла руским 'захтевима, онда би им и Порта, изговарајући се на тај отпор, одрекла свој пристанак. Али, српека депутација противила се руским захтевима само рго јогпа; испод руке, она је заједно с руским амбасадором радила на Порти да се Милош ограничп једним политичким телом. Шта је онда могла Порта друго да учини, него да и она попусти Русијп. Овакво понашање српске депутације објашњује се тиме, што је њен главни члан, онај који је водио е Портом усмене преговоре, Аврам Петронијевић, био руски човек. Кад није могла сиречити позпвање српске депутације у Цариград, Русија је настала да та депутација буде бар по њеном укусу састављена. Милош је учинио погрешку да јој у томе попустио, пи та се погрешка показала после кобна. по њега. Услед те погрешке, пренос питања о Caвету у Цариград, којп је пмао да буде успех енглеске дипломације, постао је успех руске дипломације. Јер, на