Srpski književni glasnik

СПољАШЉА ПОЛИТИКА СРБИЈЕ. 119

тај начин, иптање о Савету није било толико петргнуто из руку Русије, која је на Порти пмала свог предетавника, колико је било петргнуто пз руку Милошевих, који, због дволичног држања своје депутације, није бпо у Царигралу никако представљен.

Хатпшерпф од 1838 узроковао је већ идуће године пад Милошев, п зато се слободно може рећи да у целој његовој владавини ништа. није дило горе емишљено него тај прекид ес Русијом, који је наступио после Једренског Мира. Код Западних Сила постојало је већ тада незадовољетво противу претежног утицаја Русије на Балкану, али од незадовољетва до акције треба често доста времена да протече, п у овој прилипи протекло је скоро двадесет година. Што је главно, Француска и Енглеска, које су стојале на челу Западних Сила, нису биле тада сложне. Радећи сама за себе, Енглеска се смела упуштати само у мале дипломатске маневре којима се није могло доћи ни до каквог правог резултата. Претежни утицај на Балкану, Русија је извојевала ратом; према томе, она га је п изгубити могла само ратом, а не малим дипломатским маневрима. То је што Милошу није било јасно. Пекључиво балкански политичар, не познавајући одношаје између Сила, он није био у стању прорачунати да га само један такав рат као што је касније био Кримеки Рат, може ослободитп руског протекторества. Он се варао надом да се петп резултат може постићи голим дипломатисањем. П зато кад је лорд Палмеретон почео на Порти своје интриге противу Руспје, Милош је, поред свег свог велпког политичког емиела, ушао у те интриге, не остављајући за собом никакве одступиице. У тој чарки с Русијом лорд Палмерстон је био побеђен, али баш зато што је то за њега била само чарка, он није готово ни осетпо тај неуспех. Милош, напротив, платпо га је престолом, јер он није био у срећном положају лорда Налмеретона, да се могао чаркатп с Русијом, п еваки сукоб с том сплом значио је за њега борбу на живот и на смрт.