Srpski književni glasnik

190 ~ СРпски Књижевни ГлАСНИК.

XI.

Кара-Ђорђевић је био доведен на српски престо 1849. радњом „„уставобранитељске“ етранке. Ова се странка, у својој борби с Михаилом, ослањала на Порту, узимајући за свој програм „турски“ Устав од 1838. Уставобранитељи су били усвојили Милошеву политику: гледали су да буду добро с београдеким пашом, п кад су хтели штогод од Порте добити, нису жалили бакшиша. Михаило, напротив, ни мало налик у том на свога оца био је одмах затегао с Портом, показујући се већ у тим својим младим годинама пето онако крут п поносан, какав је био п за време своје друге владавине. Али, сем Порте, уставобранитељи нису били кренули противу Михаила ниједну другу Силу, -— чим се показује да су то били орпјепталци којп су се у својим политичким комбинацијама обртали поглавито око Цариграда. На тај начин, они су се п нехотице замерили Русијо, која је била повређена у свом угледу тиме, што је промена српског кнеза била извршена мање више без њена знања. Та је Спла протестовала на Порти против Михаиловог збачења. покушавајући да из свог протекторетва над Србијом пзведе за себе право да заједно е Портом решава о збацивању српских кнежева. Алп, Француска и Енглеска никако нису хтеле допустити да се руеком протекторству да тако широк значај; допустити Русији да и она учествује у збачењу српског кнеза, значило је допустити јој ла влада Србијом преко таквог једног кнеза кога би могла збацити.

Пред отпором те две Силе, морала је и Русија друкчије мотивисатп свој протест протпе Кара-Ђорђевићевог избора. Пе емејући протестовати што је Михапло збачен без њеног пристанка, она је протестовала што КараЂорђевићев пзбор није извршен слободно. Она је тврдила да је Кара-Ђорђевић био просто наметнут народу, п пошто је њеним уговорима с Турском било признато српском народу право да слободно бира своје старешине, то је п Гуспја захтевала да се избор српског