Srpski književni glasnik

СпољАШЊА Политика СРБИЈЕ. 191 кнеза понови. С тим захтевом, Русија је остајала у границама. својих уговорних права, која јој ни Западне Силе нису могле спорити, али, у исто време, она. је себи потпуно везивала руке на случај да и други кнежевеки избор испадне у Кара-Ђорђевићеву корист. Западне су Силе стога и пристале на овај њен захтев, чим су се претходно обезбедиле да ће Кара-Ђорђевић бити поново пзабран за кнеза. Кад је Русија повукла своје „вето“ против његове личности, оне су имале довољно рачуна да јој попусте у питању о новом избору, које је онда постало само једно питање форме. У ствари, Русија је 1843 претрпела пораз у српском питању. Начелно, њој је било оспорено право да контролише кнежевске изборе у Србији. Што се тиче КараЂорђевића, она га није могла збацити, п ако је то пепочетка. намеравала.

(Џаставиће се),

Слободан ЈовАНОВИЋ.

БУДУЋНОСТ УМЕТНОСТИ И ПОЕЗИЈЕ.

О АНТАГОНИЗМУ ИЗМЕЂУ НАУЧНОГА ДУХА И МАШТЕ. (5)

Од спољних услова уметности пређимо на њене моралне и интектуалне услове; они и јесу најважнији. Ваља знати да ли научни дух, који прожима човечанство IH који образује мозгове од поколења до поколења, неће најзад разорити ова три битна својства уметникова : малиту, творачки нагон и. осећање. Решење овога проблема треба тражити у пеихологији.

Пре свега, како мисле неки научењаци п филозофи, развитак научнога духа спречиће развитак песничке маште. Влада науке, дошавши после владе легенда и религија, донеће са собом, како Хартман мисли, влалу ..без-