Srpski književni glasnik

БудућНОСТ Уметности и ПоезиЈЕ. 123: небесни, да скине вео са света п да се покаже; да је Бог био одговорио на његов призив, да лп би га Мисе још обожавао Можда би се цела поезија васељене расула. Када нам небеса не би ништа скрпвала, ко би их разликовао од земље коју ногама газимог Тај „бол бескрајности“ који баца у очајање извеене душе дао им је и најпријатнија и најтананија уживања, HI можда би те душе и оклевале кад би имале да промене ту своју пријатну неизвесност за стално познавање васељене. Узимамо само један пример: колико је данашња наука, аналпзујући метале који сачпњавају звезде, одузела поезије тим „небесним цветовима“, у којима су стари огледали божанска п бесмртна бића! На тај начин, веле мистични естетпчари, под руком науке све вене. Ренан назива на једном месту хришћанску невиност „красном двосмпелицом“; у петом емпелу могло би се рећи да је сва мистична поезија природе такође двосмислица као и сва религија уметности ; али то су двосмиелице, које дају цену животу. Прпрода је лепа само кад је покривена велом, и можда треба представљати уметност, као п љубав, са превезом на очима. Када нам лепо буде открило своје име, своју историју и све своје тајне, ко зна да га нећемо видети где за навек бежи од нас, као „Лоенгрин лабудовима однесен 7 MH сама заблуда има своју поезију. „Усуди се да вараш и да сневаш“, говорпо је Шплер: то је девиза п саме уметности. |

Такви су разлози који се могу изнети у прилог поезије тајне п мистицизма у уметности. Како ми држимо, супротност која се радо истиче између песничке маште и науке сасвим је површна, п поезија ће имати увек свој разлог опстанка и поред науке. Матија Арнолд је казао, у (пледу о Морису де Герену: „Поезија као наука јесте тумачење света; али тумачење науке неће нам никада дати онај дубоки смисао ствари који нам дају тумачења поезије, јер се она обраћају једној ограниченој епособности, не целом човеку: ето зашто поезија не може пропасти.“ Сви напорп научникови иду на то да од'етвари које про-