Srpski književni glasnik

126 СРпски Књижевни. Гласник. тајне религија, које примењују чак п евоје симболе на објашњење чието научних појава; али наука неће никада уништити метафизичку тајну, ону која се односи пе само на пепознате законе, но може бити на нестватљиву битност стварности. Го је тајна која ће бити вазда довољна да одржи у уметности, изнад просте п обичне лепоте, осећање узвишенога.

Тама која даје неки тајанствен карактер извесним уметничким делима, може да долази од два врло различна као што бива

узрока: неки пут од неодређености миелп, код Гетеа, код Шелија и Бајрона, — неки пут од дубине мисли, — као што често бива опет код Бајрона, Шелија и Гетеа. — У првом случају, неодређеност је мана, знак слабости, п никако не сачињава велико уметничко лело; у другом случају, лубина, и поред таме која се осећа на први поглед, даје више пли мање далеку перепектпву на светле истипе које ће једнога дана наука открити Сама је поезија нека врста спонтане пауке. Велика уметност није у празним и бесплодпим сеањарпјама; узвишене мисли песника су увек прозори којп гледају на садашњост или будућност; када би то биле чпете утоније, далеке од стварности, оне никако не би на нас утицале. Није на пример празна химера она правда коју је Софокло певао у својим најбољим етиховрма, правда „која се простпре тако далеко као свод небески.“ Ми јуримо за њом још и данас, II MH хоћемо да њоме земљу покријемо. Научењак пише тачну п у поједпностима. истореју света, песник ипше тако рећи легенду тога петог света. Алп п сама легенда је докуменат за петорију, она је често истинитија п, као што је говорпо Аристотело, већма „филозофека“ но историја. Историја нам пружа само спрове чињенице, често врло спорне, док легендом познајемо дубока п трајна осећања. која стоје над тим чињеницама и која су допринела да се оне јаве. Зар се не налази у легендама старих парода сав њихов лични карактер, све њихове тамне тежње, у пето доба тежње целокупнога ч0вечанетва 7 У периодама рада пи немога стварања, као